Amerikanci "lome" Britance i Nijemce oko rješenja za Kosovo?

12.09.2018 16:50

Vašington načelno nije protiv toga da konačno rješenje za Kosovo i Metohiju ide u pravcu razgraničenja Srba i Albanaca.

To saznaju " Večernje novosti", a tu jasnu poruku predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću prenio je Ron Džonson, senator i blizak saradnik šefa Bijele kuće Donalda Trampa. Vučić je dobio i ohrabrenje i podršku da nastavi da ulaže napore da se dođe do kompromisnog i održivog rješenja za konačni status Kosova.

Prema informacijama Novosti, Vašington se obavezao da, sa svoje strane, učini sve što može da pojedine države Zapada, u prvom redu Velika Britanija, promjene svoj tvrd stav o nepovredivosti granica na Balkanu.

Poslije razgovora koje je imao u Beogradu, Džonson je poručio da SAD, za razliku od nekih zemalja, poput Njemačke, nisu "podvukle nikakvu crtu" po pitanju granica.

"Rešenje je u rukama rukovodstva i naroda Srbije i Kosova. SAD su tu samo kako bi podržale i ohrabrile rešenje spora. Želimo da rukovodstvu obe strane damo prostor da budu fleksibilni i kreativni, da pronađu rješenje za ovaj izuzetno težak problem", rekao je Džonson.

On je dodao da je legitimna zabrinutost zbog "opasnosti od domino efekta", ali da vjeruje da su toga svjesni i srpski i kosovski lideri, i da to mora da bude ukalkulisano u svaku vrstu rješenja.

Iako Vašington daje prilično odriješene ruke Beogradu i Prištini da dođu do sporazuma, njega ne može biti bez podrške ostalih velikih sila, o čemu je u više navrata govorio i Vučić. A ključne zemlje, za sada, stoje na nekoliko različitih polova.

Dok je za SAD razgraničenje opcija, a za Veliku Britaniju i Njemačku to ne dolazi u obzir, Moskva poručuje da Kosovo mora da se vrati u pravno i državno polje Srbije - u skladu sa međunarodnim pravom.

Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin rekao je da je "situacija sa Kosovom ista kao sa Krimom, koji je ruska zemlja i koji se vratio Rusiji".

"Tu je i Rezolucija 1244 od 10. juna 1999, prema kojoj je Kosovo deo Srbije i ne postoji nikakav drugi međunarodni pravni okvir. Samoproglašena pseudodržava Kosovo danas postoji sama po sebi, a odvojena je od Srbije kvazigranicom".

Poziciju Rusije prema kosovskom pitanju Čepurin je ovako objasnio:

"Prvo, mi ne priznajemo državu Kosovo i strogo se pridržavamo Rezolucije 1244. Drugo, samo Beograd i Priština mogu da se dogovore o statusu i stepenu autonomije te pokrajine. Ta odluka mora se donijeti bez drskog pritiska Zapada na Beograd. I treće, mi ćemo biti spremni da pomognemo u potrazi za kompromisom i održivim rješenjem. Rusija je spremna da podrži one kompromise koje će narod Srbije smatrati prihvatljivim.

Šef diplomatije Ivica Dačić poručuje da stav Rusije po pitanju KiM nije u suprotnosti sa onim što Beograd radi i da je njihova pozicija kao i naša, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije i nepriznavanje jednostranih akata Prištine:

"Kosovo ne može da uđe u UN jer Rusija i Kina mogu da stave veto u Savetu bezbednosti. Ako bi ušlo u UN, tu više nema razgovora. Kvarenje odnosa sa Rusijom bilo bi političko samoubistvo. Nećemo valjda da se ljutimo na nekog ako smatra da je Kosovo deo Srbije, pa i mi to smatramo. Ne odustajemo od naših opcija, ali tragamo za rešenjem. Rusija je rekla da će podržati sve što srpska strana smatra da je u njenom interesu".

I politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za da Čepurinove poruke treba tumačiti kao davanje vjetra u leđa Srbiji:

"Za Srbiju je velika podrška ono što je rekao ruski ambasador, jer Albanci sada dobijaju poruku da su naši saveznici uz nas svim silama i podržavaju naša opredeljenja, dok njihovi saveznici nisu više to što su bili i spremni su da se postave prema obema stranama ravnopravno. Praktično, Rusija nam diže pregovaračku poziciju. Moskva će se složiti s tim što mi budemo želeli, a ovakvim potezima nam daje vetar u leđa u ovoj fazi pregovora. S druge strane, tu vrstu vetra od Amerikanaca Albanci gube".

Slabi pozicija Berlina

U trouglu koji su iscrtali Vašington, Moskva i Berlin i u kojem, po njima Beograd i Priština treba da traže rješenje, sudara se više faktora, a prema mišljenju Aleksandra Gajića, iz Instituta za evropske studije, stav Njemačke je u ovom momentu tu najmanje relevantan, što zbog unutrašnje situacije u toj zemlji, što zbog stanja unutar EU.

Rusija ostaje principijelna smatrajući da rješenje treba da bude po Rezoluciji 1244 i u okviru međunarodnog prava, a SAD pošto su vidjele da u okviru dijaloga koji vodi EU neće biti ništa, omekšavaju svoju poziciju, ali samo do tačke koja podrazumijeva uzajamno priznavanje Srbije i Kosova uz određene manje ustupke srpskoj strani - smatra Gajić.

Moguć dogovor

Dogovor o KiM još je moguć, a za njegovu implementaciju bila bi važna podrška SAD, Njemačke i Rusije  poručio je juče američki ambasador u Beogradu Kajl Skot. On je naveo da Beograd i Priština treba da dođu do dogovora o KiM i da bi jedino takav dogovor bio trajan.

 

(novosti.rs)