Stoti rođendan Zagorka je dočekala radno i u krugu porodice. Prije nego što je na torti ugasila svećice, iscijepala je drva da goste dočeka u toploj sobi.

"Radila sam kako sam zapamtila, za sebe, sve što god muška glava može da radi, i dan danas mogu da nacepam drva, da naložim vratu, mogu sve tako da očistim. Ja se samo molim bogu dok sam živa da sam zdrava, da mogu da se krećem", kaže slavljenica Zagorka Radnić.

Zagorka je rođena 1921. godine, a 25. mart oduvijek slavi kao svoj rođendan, iako u ličnoj karti stoji drugi datum, jer, zna ona, kaže, bolje od matičara kada ju je majka rodila.

Na dvije torte, dva puta broj sto, i sa željom da dočeka još toliko.

"Ja bih lično poželjela da ona meni živi još mnogo, mnogo godina. Ona kaže bilo joj mnogo. Njoj bi bilo, ali nama nje nikad dosta", iskrena je Zagorkina unuka Radmila Mihailović.

"Moja prababa ima šestoro dece, jedanestoro unučića, šesnaestoro praunučadi, i petoro čukununučadi", priča Zagorkin praunuk Vladimir Radnić.

"Da nije ova situacija, mi bi ipak organizovali drukčije i pozvali bi celo selo, i bila bi i muzika, a ovako u užem krugu obeležavamo taj njen praznik", rekao je Zagornik unuk Dragan Radnić.

Porodica Radnić broji više od pedeset članova, a Zagorka je, kažu, i dalje stub kuće. Njen najstariji sin ima osamdeset godina, a najmlađe čukununuče - šest.

"Niko nije ni bio da je ne sluša, sve je bilo u redu, i danas dan, smo svi zajedno", rekao je Zagorkin sin Milutin Radnić.

"Vrlo složna porodica, i jako veliku ulogu je nana imala u toj našoj slozi, i dan danas se poštuje njena reč", dodala je Zagorkina unuka Radmila.

Od nane Zage, kako je odmilja zovu, svi su, tvrde, oduvek samo dobijali ljubav i znanje, a kroz život ih uvijek vode njene mudre misli.

Sloga kuću gradi - izričita je Zagorka, i upravo zbog toga je, kaže, i dočekala stotu.