Jedna od najvećih zamjerki protivnika automobila na struju je njihova relativno mali radijus kretanja. Dodatni problem je što ni takva, teorijska autonomija ne garantuje da ćete do nje zaista "dobaciti" u vožnji, prenosi B92.

Zabunu unose i različiti podaci o autonomiji jednog istog modela, u zavisnosti od standarda koji je primenjen - WLTP u Evropi ili EPA sa druge strane okeana. Na autonomiju električnih vozila u realnim uslovima vožnje utiču brojni faktori, uključujući uslove u saobraćaju, konfiguraciju terena, stil vožnje, spoljnu temperaturu vazduha, razne potrošače struje u vozilu i dr.

Britanski Carwow želio je proveri koliko se deklarisane autonomije pojedinih električnih modela razlikuju od onih u realnim uslovima.

Za testnu rutu odabran je auto-put u Velikoj Britaniji, a testirani su sljedeći električni modeli: Nissan Leaf, Kia e-Niro, Audi e-tron, Jaguar I-Pace, Mercedes EQC i Tesla Model 3 u "Long Range" verziji.

Svih šest modela voženo je sa aktiviranim tempomatom, pri maksimlanoj dozvoljenoj brzini na auto-putu koja iznosi 70 milja na sat (112 km/h), dok je klima-uređaj u svim vozilima bio podešen na istu temperaturu, kako bi uslovi za sve automobile bili identični.   Test je pokazao da najlošiji odnos realne i fabrički deklarisane kilometraže sa punum baterijama ima Mercedes EQC koji je uspio da pređe 312 kilometara ili 75% navedene autonomije.

Na petoj poziciji po procentualnoj efikasnosti našao se Jaguar I-Pace sa 359 km, što iznosi 76% fabričke kilometraže. Četvrto mjesto zauzeo je Tesla Model 3, koji je prešao 434 km ili 78% autonomije koji navodi proizvođač.

Treći po efikasnosti je Audi e-tron sa 331 km, odnosno 81% navedene kilometraže.

Vicešampion testa je Nissan Leaf sa 334 km i 87%, dok je na prvom mestu Kia e-Niro koji je uspio da pređe 410 km, što iznosi čak 90% deklarisane autonomije.