Ovo istraživanje Evropske komisije, takođe, pokazuje da je u porastu broj Hrvata koji imaju pozitivnu sliku o Evropskoj uniji, dok opada broj onih s negativnim stavom.

Istraživanje za jesenji Eurobarometar sprovedeno je od 8. do 22. novembra u 28 zemalja članica EU, kao i u pet zemalja kandidata za ulazak u Uniju i u turskoj zajednici na Kipru, ali za njih nisu objavljeni nikakvi rezultati u izveštaju.

Kako prenosi "Poslovni dnevnik", 56 odsto anketiranih građana u Hrvatskoj je protiv jedinstvene evropske valute, 40 odsto je za, dok je četiri posto reklo da ne zna odgovor.

U odnosu na proletnji Eurobarometar, procenat podrške uvođenju evra u Hrvatskoj pao je za šest procentnih poena.

Najveću podršku evro ima u Sloveniji (86 odsto), zatim u Luksemburgu i Estoniji (85%), Irskoj i Belgiji (84%), dok najnižu ima u Češkoj (21%), Velikoj Britaniji (28%), Švedskoj (29%) i Danskoj (30 odsto).

Kao najveći problem s kojim se zemlja suočava, najviše Hrvata je navelo nezaposlenost (43 posto), zatim ekonomsku situaciju (28, te rast cijena i troškova života (27).

Problem nezaposlenosti je i na evropskom nivou na prvom mestu za 23 odsto ispitanika, a sledi rast cijena i imigracija.

Hrvati su među najpesimističnijima kada je u pitanju stanje nacionalne ekonomije, pri čemu 83 odsto anketiranih smatra je ono sasvim loše, a samo 16 odsto da je sasvim dobro.

Pesimističniji od Hrvata su samo Grci - budući da samo šest procenata vidi stanje nacionalne ekonomije kao sasvim dobro, dok čak 94 odsto samtra da je apsolutno loše. Nešto manje pesimistični od Grka i Hrvata su Španci, Bugari, Italijani, Rumuni i Francuzi.

Na pitanje koje je najvažnije pitanje s kojim se EU trenuno suočava, najviše Hrvata, njih 48 odsto, zaokružilo je imigraciju, zatim terorizam (32 odsto) i stanje javnih finansija u državama članicama (19 odsto).

Prosječno gledano, u 28 zemalja članica ispitanike takođe najviše brine imigracija (40 odsto) i terorizam (20 odsto).

Potpuno pozitivnu sliku o EU ima 39 posto Hrvata, neutralnu ima 42 odsto, a sasvim negativnu 18 procenata.

Istraživanje je pokazalo i da prvi put većina Evropljana misli da se njihov glas računa u EU (49 odsto), što je za četiri procentna poena više nego proljetos.

Hrvati su među onima koji u većini smatraju da njihov glas ima težinu EU, njih 59 odsto.

Za proširenje EU je 43 odsto ispitanika u 28 članica bloka, protiv je 45 odsto, dok je 12 procenata odgovorilo da ne zna odgovor.

Rezultati po državama članicama kada je riječ o proširenju nisu objavljeni.