Preminuo Miša Janketić

15.05.2019 14:29

U Beogradu je danas u 80. godini preminuo jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca Mihailo Miša Janketić, saopštila je njegova matična kuća, beogradsko Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP).

Mihailo Miša Janketić rođen je 24. maja 1938. godine u Novom Sadu na Petrovaradinu.

Privatni život

Njegov otac Radomir je bio pravnik, a majka Milica učiteljica. Pošto je bio u partizanima, Radomira su četnici odveli u zatočeništvo. Uspio je da pobiegne u Grčku i da se pridruži partizanima, ali pred kraj rata ga je slučajno ubio jedan Grk. Majku su četnici osudili na 21 godinu robije, ali ju je ubio četnički glavar, pop Milorad Vukojičič zvani Maca, sa kim je išla u gimnaziju. Iako je bio mali, morao je da brine o sestri Mileni, a najveći dio djetinjstva je proveo u sirotištima.

Učiteljica je htjela da mu kaže gdje živi čovjek koji mu je ubio majku, ali on to nije želio da zna. Glumačku karijeru je započeo kao pjevač. U početku je pjevao pesmu o siročetu koje je dozivalo majku, a kasnije je napredovao. Sa dvanaest godina je imao putujuće pozorište i nastupao je sa svojim vršnjacima. Ciganka mu je gledala u dlan i rekla je njegovoj strini da će postati poznat i da će svi u Jugoslaviji znati njegovo ime. 1956. godine je završio Prvu mušku realnu gimnaziju, a zatim je upisao književnost.

Ubrzo je prešao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju gdje je 1962. godine diplomirao glumu. Sedam godina kasnije se u nju razočarao jer je predstava „Kad su cvetale tikve“ bila skinuta sa repertoara zbog političke nepodobnosti. Tada je krenula hajka na njega pa je napustio Savez komunista i povukao se u brda gdje je gajio ovce. Nakon devet mjeseci je ponovo zaigrao u pozorištu. U mladosti je pravio gluposti zbog ljubavi i bio je razočaran kada nije uspio da osvoji djevojku koja mu se sviđala. 1966. godine je u Sarajevu upoznao balerinu i glumicu Svjetlanu Knežević. Šest godina kasnije su se vjenčali i dobili su četvoro djece: Radomira, Marka, Ivu i Milicu. Marko je glumac koji se proslavio ulogom inspektora u seriji „Ubice moga oca“. Milica je takođe upisala Fakultet dramskim umjetnosti i bavi se glumom. Iva je balerina i udata je za vaterpolistu Aleksandra Ćirića sa kim ima dvoje djece.

Mihailo nije bio srećan što su krenuli njegovim putem, ali je prihvatio njihove odluke. Jedino Radomir nije umjetnik, već je po zanimanju policajac. Porodica mu je najvažnija u životu, a u nju ubraja i mnoge uloge koje je odigrao. Smatra da je trebao da bude stroži prema djeci, ali želio je da im pruži sve ono što je njemu bilo uskraćeno. 1981. godine Mihailo je bio u avionu koji su otela trojica kriminalaca. Sa njim su bili glumci Žarko Laušević i Marko Nikolić, cijeli tim FK Budućnost, i mnogi drugi. Nakon 20 sati su uspjeli da se oslobode. Pripisivali su mu da je bio član Socijalističke partije Srbije koja ga je stavila na svoju poslaničku listu. Laknulo mu je jer nije bio izabran za poslanika. Mihailov dobar prijatelj je bio pokojni pjevač Toma Zdravković sa kim je mnoge noći proveo u kafani. Glumac poštuje svoje kolege i voli sa njima da vodi konstruktivne rasprave.

Karijera

Miša Janketić je igrao u brojnim predstavama kao što su: „Zločin i kazna“, „Narodni poslanik“, „Devojka modre kose“, „Damin gambit“, „Jakov grli trnje“, „Miloš – veliki knjaz serbski“, itd.

Njegova matična kuća je Jugoslovensko dramsko pozorište, ali je nastupao u Narodnom pozorištu, Pozorištu Slavija, Zvezdara teatru, itd. Smatra da se najbolje pokazao u predstavama: „Prljave ruke“, „Kad su cvetale tikve“, „Tramvaj zvani želja“, „Kolubarska bitka“ i „Kaj sad“.

Zahvaljujući svom poslu, proputovao je pola svijeta. Što se tiče filmova i serija, glumio je u sledećim ostvarenjima:

Tokom karijere koja traje više od 50 godina, dobio je oko 40 priznanja, a neka od njih su: pet Sterijinih odličja, Nušićeva nagrada za najboljeg komičara, Dobričin prsten za životno djelo, Nagrada Raša Plaović, Nagrada Pavle Vuisić, Zlatni ćuran, Oktobarske nagrade grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vijencem, Zlatne medalje Ljubiša Jovanović, itd.

Omiljena mu je Karađorđeva zvezda koju je dobio od 96-ogodišnjeg solunca koji je učestvovao u mnogim ratovima. Poklonio mu je zbog uloge vojvode Živojina Mišića u predstavi „Kolubarska bitka“.

Citati:

„Suština glume, kojom se ja bavim, jeste u igri. Kada bih igrao sebe, ne bih imao mnogo mogućnosti da uživam u proživljavanju toliko likova. Uživam u tom nekom otuđenju i bežanju od sebe ka tom liku. Sa sobom se družim ceo život, pa bi mi bilo i dosadno još i da glumim sebe.“

„Kad me pitaju koliko imam godina, ja kažem nijednu. Svaku sam spiskao. I nije mi žao. Imao sam prelep, bogat život. Takav želim i svojoj deci. Kad odem, ne treba me žaliti.“

„Svako od nas ima mane, ali ako si dovoljno pametan i inteligentan da ih shvatiš i upoznaš, onda kao i da ih i nemaš.“

„Dobrom glumcu su potrebne nagrade, povlađivanja, dopadanje, ljubav, dobre kritike, zato što ne postoji savršeniji instrument koji je uperen protiv glumca od njega samom. Niko ne zna moje glumačke mane bolje od mene samog. Sumnja u prolaznost i kratkotrajnost onoga čime se bavimo toliko je jaka da ne možemo da opstanemo ako nismo prihvaćeni i podsticani, jer suviše toga je protiv nas.“

„Živimo u svetu Karamazovih tako da ne moramo da insistiramo na sličnostima. One su evidentne.“

„Ne možeš da ostaneš čist ako se baviš politikom. Baviti se politikom znači zavlačiti ruke do lakata u govna i u krv. Ako to nisi u stanju, onda idi, nemoj da se time baviš.“

„Ima mnogo uplašenih ljudi, kojima je najvažnija karijera, njihov osećaj te siromašne male slobode, pa se upregnu u taj jaram koji im je dozvoljen.“

„Nema čoveka na svetu koji je završio sve moguće poslove koje je planirao. To se neće desiti ni sa mnom.“

 

(nezavisne.com)