Marčelo održao promociju svojih knjiga u Banjaluci

27.11.2018 17:50

Poznati muzičar i književnik Marko Šelić Marčelo održao je promociju svojih knjiga u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci RS u Banjaluci.

Interesovanje za predstavljanje Marčelovih knjiga je bilo veliko, a posebno se odazvala mlađa generacija čitalaca.

"Jeste uvek šokantno kada se vidi ovako dramatična zainteresovanost za književnost. Ranije sam govorio o toj čudnoj ličnoj istoriji, da tako kažem, jer ono što se desilo iza kulisa je obrnuti redosled od onoga što se desilo na pozornici. Na pozornici se prvo pojavila muzika", rekao je Marčelo.

Književnik i muzičar se prisjetio vremena kada je objavio prvu knjigu te da je to bila era kada su sve javne ličnosti odlučivale da nešto ukoriče.

"To je ona era kada je svaka javna ličnost morala da objavi knjigu. I onda moraš da objašnjavaš. 'Ne, ali ja sam to po formalnom obrazovanju, a ne kao ovi neki što su otkrili pisanje jer ne znaju sami za sebe i žele samo da nešto ukoriče'. I trebalo je vremena da se samim tim dokažeš i da odbraniš svoje pravo na stvarni redosled, jer sam pokušavao da budem pripovedač još od osnovne skole. Ja držim da smo svi voleli priču i pričanje kad smo bili deca, s tim da su neki od nas bili zaljubljeniji od drugih, pa su maštali jednog dana da ne budu samo slušaoci ili čitaoci, već i onaj ko pripoveda", naglasio je Marčelo.

Ipak, dodaje da se prije toga dogodilo "pisanje na ritam", kako on voli da nazove repovanje.

"Volim tako da ga nazovem jer nešto mi je ta reč repovanje uvek zvučala pogrdno, valjda zato što, kad je stiglo do nas, nazivali su ih budalama, a ja volim da kažem da me pisanje na ritam uzelo i nije mi žao što je tako, a onda malo-pomalo sam se predstavljao javnosti kroz književnost", naveo je Marčelo.

On je sa 25 godina objavio prvi roman "Zajedno sami" u kojem se nalaze priče za koje on smatra da bi mogle da funkcionišu same, ali da su ipak spojene u korice kao kičma oko koje mogu da se organizuju i da se tako pojavio roman.

"Danas primećujem mnogo šta što bih drugčije uradio, ali dopadaju mi se te ideje i danas, i opstao sam na putu. Nisam se ni potpisivao kao pisac. Nekako mi je to zvučalo uzvišeno, ali kad je 'Higijena nesećanja' ušla u konkurenciju za Ninovu nagradu za 2017. godinu, onda sam se setio priče mog profesora s faksa, koji je, kada sam mu prvi put dao svoj rukopis i rekao: 'Evo, ovo je neko moje pisanije pa Vi vidite šta mislite', kazao: 'Nemojte tako, kolega, s tim pisanije, ako Vi ne shvatate ozbiljno ono što radite, ko će drugi da Vas shvati ozbiljno.' Usudio sam se da kažem tad, ja jesam pisac", naglasio je Marčelo.

Pred banjalučkom publikom je govorio i o svom pozivu profesora srpskog jezika i književnosti i o tome koliko formalno obrazovanje ima uticaj na pisca.

"Apsolutno ne zastupam tezu da svako mora po struci biti profesor književnosti i filolog da bi mogao da se bavi pisanjem, to ne bi bilo fer prema velikom broju autora, ali mislim da sigurno jako koristi, čak i školski sistem kakav je naš te uči da da proučavaš književnost", zaključio je Marčelo.

 

Izvor: nezavisne.com