Istražujemo: U kakvom su stanju stanice u RS koje registruju zemljotrese

02.03.2020 10:07

Iako je seizmološka oprema u Republici Srpskoj u ovom trenutku ispravna, radi se o opremi staroj od šest do 50 godina, te je vrlo teško planirati operativnost stanica u narednom periodu, navedeno je u Planu aktivnosti u pripremi i sprovođenju mjera zaštite i spasavanja od zemljotresa u RS za period od 2020. do 2023. godine.

U planu se navodi da seizmološku mrežu RS čini deset digitalnih automatskih stanica, od kojih je sedam kratkoperiodičnih stanica namijenjenih registrovanju lokalnih potresa, a tri seizmološke stanice su namijenjene praćenju globalnih seizmičkih događanja.

"Sa dvije-tri dodatne seizmološke stanice, uz povoljan razmještaj koji bi poboljšao geomteriju potojeće seizmološke mreže, moglo bi se reći da postoje preduslovi za osnovni seizmološki monitoring. Ovu informaciju treba uzeti s rezervom, jer je oprema u trenutku pisanja dokumenta ispravna, ali, kako se radi o opremi staroj šest do 50 godina, vrlo je teško planirati operativnost stanica u narednom periodu", navodi se u Planu aktivnosti za period od 2020. do 2023. godine, a koji je objavljen u "Službenom glasniku RS".

Snježana Cvijić Amulić, načelnica Odljenja za opservatorsku seizmologiju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, kaže da se radi o izuzetno staroj opremi.

"Imamo senzore koji su stari više od 50 godina, oni zasad registruju zemljotrese, ali se radi o tome da se sada moderna seizmologija zasniva na širokopojasnim senzorima koje se raspoređuju na malo gušćoj mreži, da bi se dobile te registracije, odnosno sami talasi Zemljine unutrašnjosti, a prvenstveno u Zemljinoj kori daju informacije šta se dolje nalazi", kaže Cvijić Amulićeva za "Nezavisne".

Da bismo imali kvalitetne registracije, ističe ona, trebalo bi da idemo u modernizaciju seizmološke opreme, što prvenstveno znači automatske digitalne stanice sa širokopojasnim senzorima.

"Trenutno imamo tri, od toga je jednu postavila Mediteranska mreža MedNet u Banjaluci i to nije naša stanica. Takve postoje i u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Ova u Banjaluci postavljena je na našu inicijativu, jer smo tokom jednog projekta ostvarili kontakte s njihovim predstavnicima i tada smo ih zamolili da se postavi i kod nas, jer do tad, do 2009. godine, nismo imali nijednu širokopojasnu stanicu", kaže Cvijić Amulićeva. Dodaje da je to bilo potrebno posebno s obzirom na infrastrukturu i prošlost Banjaluke kada su u pitanju tektonske aktivnosti. Ističe da u narednom periodu slijedi učestvovanje u raznim projektima koji za cilj imaju da se determiniše geohazard na području jadranske mikroploče.

"Značilo bi da se na našoj teritoriji postavlja veći broj seizmoloških stanica koji će za cilj imati gustu mrežu i na osnovu tih podataka će se pokušati determinisati te fizičke osobine jadranske mikroploče, ali i uopšte geohazard na tom području", rekla je ona i naglasila da su seizmološke stanice izuzetno skupe za budžet kojim oni raspolažu.

"Mi kao zavod sa svim disciplinama koje imamo - hidrologijom, meterologijom, seizmologijom, zaštitom životne sredine - trebalo bi da imamo daleko veći, i deset puta veći, budžet da bismo mogli da radimo na nivou na kojem radi zapadna Evropa. To ne možemo očekivati i onda pribjegavamo kao i svi drugi koji su istoj situaciji da kroz projekte dobijemo određenu opremu", kaže Cvijić Amulićeva.

Nebojša Kuštrinović, bivši direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kaže za "Nezavisne" da je nakon razornog zemljotresa Banjaluka imala najsavremeniju opremu, te da ne može reći kakvom opremom sada raspolaže Zavod ali da ona sigurno može registrovati zemljotrese.

 

(nezavisne.com)