Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Zašto su "duhovni" nadrndani na duhovite...

19.10.2019 12:25

Razmišljala sam bez čega bi svet bio istinski nepodnošljivo mesto i shvatila sam da je to humor! Pošto se danas svašta podrazumeva pod pojmom ljubavi, oni koji mogu istinski od srca da nas nasmeju ma šta da je tema su neprocenjivo blago.

U svetu beskrajno ljutih, mrzovoljnih, nadrndanih, besnih, ispepadanih, patetičnih i nadasve dosadnih čovek prosto vapi za malo humora. Što je najcrnje, što je više straha, to je manje humora. Čovek koji može da se izdigne iznad svog straha i šali se na svoj račun kad mu je najteže je čovek koji je pobedio svoj ego i svoju senku. Strah od humora je strah od života od njegove esencije.

Baš zato što nosi nesputan vetar istine i života humor je stotinama godina proterivan iz institucija, dosadnih priredbi koje su veličale ovo ili ono, prigodnih akademija i još prigodnije duhovnosti. Humor je glavni rasterivač straha i zato nije odgovarao onima koji su želeli da obezbede pokornost.

Sa druge strane, humor je i glavni relaksant pa čovek koji se smeje ne može da uđe u afekat da nekog bije i ubije. Stotinu godišnji, ako ne i hiljadugodišnji rat serioznih protiv humora učinio je da je on sistemski proterivan iz škola, institucija, raznih ceremonija, obreda - jer humor i autoritet teško idu zajedno.

Sve u svemu, ma kako diskutovali na temu šta je kome smešno - činjenica je da je smisao za humor jedan od najblagodetnijih blagoslova i uzalud je čovek koji je pravio Boga po svojoj meri pokušao na sve načine da odvoji duhovnost od duhovitosti kad je upravo smeh taj koji nas konektuje sa najboljem u nama.

Toliko je onih koji nas rastužuju i unesrećuju da su najveći tajkuni duhovnosti upravo duhoviti - odatle uprkos tendencijama mračno serioznih sa svojim ogromnim egom - bliskost reči duhovan i duhovit - jezik otkriva ono što čovek hoće da razdvoji. Duhovitost je bio herojski odgovor na sve ono što čoveka zadesi i čega se plaši jer upravo je mogućnost da kažemo nešto duhovito na račun bilo čega što se nameće kao ultimativno seriozno bio spas iz daveža sveta smrtno ozbiljnih kojih je na svakom koraku.

Duhovitost je prisustvo duha koji ne odustaje i ne plaši se i baš zato odmalena ponavljaju deci da budu ozbiljna da bi bila socijalno prihvaćena. Svet bez humora je svet bez smisla... rigidnih i sterilnih... Nije bitno da li je u pitanju parlament; ustanova kulture ili vere proterivanje humora je uvek znak proterivanja duha.

Moj duboki otpor prema svemu i svakome ko zahteva uzdržavanje od humora kao nečeg nedovoljno uzvišenog i duhovnog - opravdano je sagledavanje da postoji duboka ljudska tendencija da život učini nepodnošljivijim nego što jeste baš zato su ljubav i humor stotinama godina tretirani kao nižerazredna zabava!

Elita koja je jedino tolerisala cinizam kao još jedan iskaz svog veličanstvenog ega borila se protiv humora i srećnih ljubavnih priča kao inkvizicija protiv veštica! Stvar je jasna zašto,  zbog - slobode naspram straha - nade naspram beznađa. Čovek koji je u stanju da se šali na račun svega što ga zadesilo ostaje suštinski slobodan kao i onaj koji veruje u hepi end.

Tako su komedija i ljubavne limunade postali vekovni target visokouzvišenih tragičara i ego manijaka svake ere. Pa ipak iako sam protiv ikakvih saveta - jedini koji bih ikada dala svojoj ćerki je da izabere osobu koja je non-stop zasmejava jer sve drugo je prolazno, ali smeh nema cenu... jer postoje oni koji od njega nisu odustali posle svog socijalnog i životnog terora koji su prošli na kraju odsustvo humora je znak i ogromnog ega, jer što je čovek gluplji, sebe ozbiljnije shvata.

 

 

(Isidora Bjelica N.N.)