Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Emotivni botoks

20.07.2019 12:37

Seksualni promiskuitet je ništa prema novom trendu - emotivnom promiskuitetu. Sve te orgije, menjanje partnera šezdesetih, to nekako čovek može i da razume, bili su stalno drogirani, bili su napaljeni, ali ovo što danas gledamo: ovaj emocionalni promiskuitet, ova hipertrofija romansi - prosto je neverovatno! Pita se čovek da li zaista te pojedine zvezde posle silnih, velikih "ljubavi", veza i brakova brže nađu novu veliku ljubav nego što promene donji veš.

Sve srećne veze, divni zaljubljeni porodični ljudi, onda se desi neki kreš i bum - ne prođe ni deset dana evo ih u zagrljaju nove velike ljubavi na Instagramu i u novinama! Pa, majku mu, mačku ili kucu kad gajiš deset godina čini mi se trebalo bi ti - ako imaš dušu - neko vreme da se utešiš ako odbegne. Pa delio si nešto sa tom osobom, neretko i decu, ali ne...

Ovo je era najbrutalnijeg emotivnog promiskuiteta, jer važnije je da pokažeš da ne patiš, nego da si dobio salo! Patnja je pase! Danas zvezde više ne pate! Da li su se razvele, rastale ili sahranile svoju ogromnu ljubav, ma evo već za deset dana pompeznih naslova: u zagrljaju novog milionera! Tajno snimljen sa novom ljubavlju, a onda i tajno snimljena sa novom ljubavlju i tako ukrug! Gledajući kako se većina svetskih i domaćih zvezda tako brzo uteši i ponovo zaljubi, pita se čovek na čemu su ti ljudi? Nemoguće da je to samo sujeta da nema i neke hemije...

Ovi nadljudi ne plaču, ne očajavaju, a molekuli ljubavi im rade kao ludi... Prosto čovek da se pita kakve su to velike ljubavi koje traju kraće od konzerve tunjevine, ma kakve tunjevine - od kisele pavlake... Šta bi s tom intimom, sentimentom, sećanjima kad se zaljube pre nego što promene posteljinu od bivših? Da li je zaista želja da ostavljamo utisak superljudi koji nemaju emocije i ne pate postala isto tako pod moranje kao i nemanje bora! Prvo je postalo sramota stariti, dobijati bore i kilograme, uz, pride, što je pre bilo uvek sramota biti siromašan i bolestan...

E sad smo došli do kraja u proizvodnji poželjnog nju ejdž imidža uspešnih nadljudi: sad je sramota imati emocije, patiti za izgubljenom ljubavlju, pokazati da ne blistaš iako ti se okončao brak ili veza, a sramota je čak i kad "predugo" žališ kad sahraniš nekoga koga si beskrajno voleo. Tako su jednu našu javnu ličnost napali da "previše žali". Kaže: svima je neko umro - pa šta! Emocionalnost je postala nepoželjna demonstracija ranjivosti pa sada po onom fazonu kao što neki ljudi izgube najdražeg ljubimca pa već ujutru kupe novo kuče, tom brzinom se nalaze i novi partneri i evo ih blistaju od sreće! Emotivni botoks je najčešće novac jer on pegla sve!!! Uskoro ćemo biti superdruštvo večno mladih i večno srećnih, gde će se oni sa osećanjima i suzama ekskomunicirati! Slomio se telefon ujutru - kupiš novi, slomi se ljubav - eto te prekosutra na Instagramu sa novom, jer osećanja, patnja, kome to treba u eri fotošopa života?!

Pre neki dan jedan moj prijatelj mi je ispričao kako njegova predivna majka, koja je izgubila muža pre 21 godinu, svaki dan odlazi na njegov grob, po kiši, snegu, razrovanom gradu. Svaki dan odlazi, sređuje cveće i seća se svakog trena njihove velike ljubavi jer ona voli samo njega, imala je najveću, najčudesniju ljubav na svetu i tu nema zamene... Ona je svaki dan u mislima s njim i simbolično svaki dan otpešači do njegove večne kuće iako zna da je on čeka u drugoj dimenziji... Eto, za mene je ta divna bakica heroj ljubavi, a ne razne zvezde koje menjaju svoje "ljubavi" češće od profilne slike...

Prema emotivnom promiskuitetu, prema toj fabrici laži taštine seksualna revolucija mu dođe kao romantična stvar. Ti ljudi su bar iskreno uživali u seksu, ovi pak samo uživaju u slici koju šalju svetu o svojim savršenim telima, savršenim vilama, savršenim partnerima i da, ah, bogati više ne plaču - to nije u trendu, kao ni bore!

 

 

 

(N.N.)