Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Ego i druge zabave

21.12.2019 13:06

Ljudi su toliko dosadno reaktivni da je to možda najveći problem čovečanstva. U osnovi te reaktivnosti čuči patološko seme onoga iz Starog zaveta što se nikako nije moglo složiti sa onim iz Novog - oko za oko, zub za zub - i ko tebe kamenom, ti njega hlebom! Kako se ovo slaže?

Pa nikako! Ali, eto, složili su Hristovu ideju večne nereaktivnosti ega - uz patologiju reaktivnog ega! Šta to konkretno znači u našem životu? To znači da će nas u svakoj tački našeg života, osim ako ne naiđemo na sveca ili suštinski ljubavlju prosvetljenu osobu, uvek dočekati reaktivnost - volim te ako me voliš - divim se ako mi se diviš - prezirem te ako me prezireš - mrzim te ako me mrziš - ljudi su toliko patetično reaktivni da ako samo posvetite jedan dan praćenju reaktivnosti videćete da ničeg drugog sem taštine nema! Ljudi vas otpraćuju ako im ne odgovorite u trenu jer su uvređeni - ljudi pomisle da ste grozni ako ih neko slaže da ste rekli nešto loše o njima i odjednom uvide da ste kreten, a do juče su se kleli u vas. Ljudi koji se kunu da vas obožavaju kreću da vas mrze na samo jedno neslaganje ako im se ne uklapate u profil očekivanja! Uopšte govoreći, ako provedete samo par dana prateći reakcije bližnjih i daljih videćete da je reaktivnost glavna agonija ovog sveta, ona je tačna mera upravljanja ega i njegovog mraka! Nemogućnost da iskoračimo iz pakla reaktivnosti koji nas drži u tami sopstvenog ega koji celi svet selektivno meri tretmanom svog presvetog i premilog predobrog JA i jeste najgori emocionalni zatvor -

čovek koji može podjednako mirno da gleda na laskanja, oduševljavanja srećan da neko vidi dobrotu, ali ne ushićen - čovek koji može sa istom mirnoćom da trpi uvrede i linč razjarenog tuđeg ega koji mrzi i traži osvetu je čovek koji se najzad oslobodio najveće senke ovog palog sveta - svog reaktivnog ega. On propušta sve sa istom mirnoćom sa kojom sunce pada i na one koji ga vole i mrze - sa istom blagošću sa kojom kiša zaliva sve i polja i doline. Čovek koji je izašao iz ambisa reaktivnosti svog ega je najzad slobodan čovek! To ga ne čini budalom da daje onome koga proklinje, to ga čini nedodirljivim za kletve i laskanja, na proklete, dosadne igre ega ovog sveta... sve je taština da - sve što nije ljubav - i onda kada duboko, pošteno sagledamo sopstvenu reaktivnost u ogledalu svoje duše, sagledaćemo šta ostaje? Ono što ostaje je čista bezuslovna ljubav - nereaktivna.

 

 

(Isidora Bjelica, nezavisne.com)