Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Kad je žena ženi zmija

15.06.2019 12:07

Nema dana da neko ne izvređa neku ženu, iz ovog ili onog razloga - jer mu se ne dopada kako izgleda ili mu se ne dopada kako misli ili ga nervira što se ne ponaša po njegovim uzusima... Eskalacija verbalnog i fizičkog nasilja prema ženama je svakodnevna, neretko i sa smrtnim ishodom, malo-malo pa neki psihopata iz ljubomore upuca neku ženu...

Sa druge strane, svaki kreten može da te naziva droljom, babom, neudatom, izraubovanom, ludom, raspuštenicom, da te vređa ad hominem na sve načine i nikom ništa. Ako se pobuniš kad vređaju drugu ženu, evo ga, odmah će i tebe da vređaju - na taj način se sprečava ženska solidarnost, ima da ćutiš inače se nakače na tebe i onda krenu izlivi nesvesnog, koji se neretko završe željom i za fizičkom smrću, silovanjem i svim morbidarijama.

Sećam se još davno kad je prominentni voditelj na najgrublji način vređao jednu divnu i poznatu ženu upoređujući je s kravom. Napisala sam kolumnu o toj mizoginiji, rezultat - nije mi se skidao s grbače godinama. Na taj način je poručivao kako će proći svako onaj ko se usudi da stavi primedbe na najgrublje seksističko-mačističke "šale", koje se potom kao otrov šire kafanama... Svaki put kada neka žena podrži drugu ženu, evo buljuka agresivnih manijaka, koji kunu i psuju i vređaju... Sve to ne bi bilo previše bitno da se iz virtuelnog sveta ne preliva na stvarni. Gotovo seksualno opsednuti politikom, ljudi se svađaju dan i noć gubeći sve kriterijume u odbrani svojih političkih miljenika.

I dok s jedne strane imamo duboko konzervativno društvo, u kome se žena ocenjuje ili kao seksualni objekt ili kao mučenica koja ima da ćuti i sluša - postavlja se ozbiljno pitanje šta je potrebno da izađemo iz tog mačističko-patrijarhalnog diskursa, u kojem žena nesporno ima ulogu podređenog i manje vrednog bića, pa čak i kad je jako uspešna u svom poslu i ostvarena na svim planovima, naročito ako se ne uklapa u stereotipe i odbija da prihvati da je prirodno da se zamotava od glave do pete i ćuti dok muškarci govore.

Ti stereotipi proizašli iz plemenskih vrednosti i uverenja imaju nekada svoje najčvršće zastupnike i među nekim ženama, koje podržavajući temeljne vrednosti i postulate tih aksioma seksizma i mizoginije pokušavaju da zadrže svoj finansijski, socijalni ili bilo koji drugi benefit po cenu negacije sopstvenog roda. Kada se ovih dana povela rasprava o tome zašto je cenzurisan i redigovan deo iz Biblije u kom se kaže - 1-27 I Bog stvori čoveka po svojoj slici, po slici svojoj stvorio je njega, muškarca i ženu, on ih je stvorio.... Zašto je ceo mit o Lilit kao prvoj Adamovoj ženi tabuizovan, jasno je - nikome u doktrini pokoravanja u temeljnom građenju hiljadugodišnjih patrijarhata nije trebala emancipovana buntovnica.

Ali avaj, evo Eve od Adamovog rebra stvorene i uprkos toj primarnoj inferiornoj situaciji, iako je samo od rebra nastala da muškarcu ne bude dosadno, čak i ona je proglašena odgovornom za ceo sunovrat čovečanstva, jer ona takva minorizovana je ta koja je šurovala sa zmijom i dovela do proterivanja iz raja... Žena se povrh svega smatra neretko i đavolskim izazovom, kao da je seksualnost samo njoj imanentna. Ali da ne duljim iznoseći sve primere kako su ovde najumnije žene bile unižavane i marginalizovane, postavlja se ozbiljno pitanje zašto žene većinski pristaju da budu to nevaljalo rebro koje ometa visokoduhovne inklinacije superiornih muških bića, odgovor je jasan - nekad iz straha, nekad zbog emotivnog ili socijalnog profita.

I onda neki dan, dok sam u restoranu pored moje kuće burno reagovala na izliv frajera za susednim stolom, koji je iznosio standardne mačo patrijarhalne fazone, ustala sam i rekla da neću da trpim ta mačo sranja! Moj muž mu je objasnio da sam bolesna i loše, kao da rak ima veze što ne podnosim da me tretiraju kao da sam u džamahiriji. Istina je, ne mogu da utičem na sve izlive mizoginog ludila u ovom društvu, štaviše očigledno nisam uspela da utičem ni na muža ni sina da se suštinski distanciraju od takvih pogleda na svet i za njih ja preterujem s osetljivošću na ženska pitanja. I šta onda čovek u tom sveopštom patrijarhalnom mačo porazu da radi, osim da pokuša bar kćerki da objasni da nije nastala od rebra i da nije manje vredna od onih koji će je vređati samo zato jer je ženskog roda i od nje čak zahtevati da ide na drugu stranu i pokrije se... Da joj kažem da je minimalno što možemo da uradimo da žena ženi ne bude ne samo vuk, nego zmija.

 

 

(N.N. Isidora Bjelica)