Gordan Kičić za "Nezavisne": Ratni profiteri su pronašli utemeljenje na našem području

13.04.2018 09:13

 

Gordan Kičić je jedan od omiljenih srpskih glumaca srednje generacije. Nezaboravna je njegova uloga Aleka iz filma "Čekaj me, ja sigurno neću doći", zapanjujuća je angažovanost Sumpora iz ostvarenja "Kad porastem biću Kengur", ali i prepredenost Alimpija Mirića iz "Senki nad Balkanom".

Međutim, Kičić, pozorišni, televizijski i filmski glumac, uskoro se sprema za jednu sasvim novu ulogu. Naime, on će režirati film za koji su odobrena sredstva Filmskog centra Srbije, a o kojem su nam informacije proslijeđene tek na kašičicu. Zasad znamo da se radi o žanru u kojem se prepliću drama i komedija, a dok ne saznamo više Gordan Kičić za "Nezavisne" pričao je o nekim starijim ostvarenjima, kao i o pozorištu, kolegama, režiji, glumi i drugim temama.

NN: Uskoro ćete se prvi put pokazati u ulozi reditelja. Možete li otkriti kako ste se odlučili na taj korak i reći nešto više o projektu?

KIČIĆ: Gluma je verovatno došla iz kuće. Moj otac je televizijski, pozorišni i filmski reditelj, i još kao klinac sam odlazio kako u pozorište, tako i na snimanja. Imao sam, dakle, priliku odmalena da pratim celi taj kreativni proces, a sa godinama, naravno, čovek sazri, stekne određeno iskustvo, dva puta promisli i onda zna da li je ili nije sposoban za neke nove izazove. Režija je taj novi izazov. Videćemo, na publici je na kraju da oceni. O projektu, nažalost, zasad vam ništa ne mogu otkriti. Sve je još u ranoj fazi priprema i dok se neke stvari ne definišu najbolje je da javnost pričeka.

NN: Iza Vas je mnogo pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga. Od kojih reditelja ste najviše naučili i koja saradnja po tom planu je za Vas najdragocjenija?

KIČIĆ: Kroz svoj rad u pozorištu i na filmu imao sam priliku da sarađujem sa različitim rediteljima i nijednom nisam ostao dužan, od najstarijih, preko srednje generacije, do najmlađih. Imao sam po tom pitanju zaista mnogo učitelja. Prosto je ovo materijal o kojem će se detaljnije kasnije pričati, ali u pitanju je romantična komedija, odnosno drama komedija i to je žanr u kojem plivam.

NN: Uloga Kaluđera iz "Senki nad Balkanom" na gledaoce širom bivše Jugoslavije je ostavila veoma upečatljiv utisak. Koliko su, u odnosu na vrijeme poslije Prvog svjetskog rata, ratni profiteri i biznismeni poput Alimpija Mirića aktuelni i danas i koliko su svojim prisustvom u društvu olakšali Vaš posao pripreme za ulogu?

KIČIĆ: Mi smo područje u kojem su ti ljudi definitivno pronašli utemeljenje. Ima puno tih ratnih profitera, ne možda direktno, ali koji su sve te društvenopolitičke događaje na našim prostorima iskoristili u svoju korist i u BiH, RS, Hrvatskoj i, naravno, kod nas, tako da se nisam ugledao ni na jednog jer su pisci, pre svega Dejan Stojiljković, bili vrlo ubedljivi kada je u pitanju karakter. On je bio dobro napisan, precizan. Dogovorili smo se kako ćemo to da radimo i ja sam onda mogao samo da se bavim materijalom i to je to.

NN: Skoro ste izjavili da je pozorište medijski zapostavljeno u Srbiji. Ako stalni član Ateljea 212, kroz koji su prošli najbolji srpski glumci, tako misli, šta mislite kako je van Beograda, ne samo u Srbiji, nego i širom regiona?

KIČIĆ: Nije dobra situacija. Nisu ni mediji krivi, već prosto kulturna politika ne skreće pažnju publike na taj segment kulture, a to je pozorište. Pozorišne predstave se dešavaju, dešavaju se premijere i o njima se napiše jedan ili dva članka. Za širu publiku to nije dovoljno i ona nije obaveštena da mi svako veče igramo i da radimo.

Pozorišta jesu puna, ali ne postoji toliko interesovanja ili, da tako kažem, hajka kao za neke druge stvari, kao što je internet ili rijaliti program. Tako je kako je! Barem ja u svakom intervjuu imam potrebu da naglasim da je pozorište posebna stvar, da ima dobrih predstava i da je to, po meni, najekskluzivnija stvar jer su tu glumci koje publika ima priliku da gleda na malim ekranima na metar od vas.

NN: Rijaliti programi u sprezi sa medijima dobro su definisani proročkim stihom Džonija Štulića "Patuljci sa naslovnih strana", koji je poslužio i za naslov filma u kojem ste igrali, no nećemo sad o njima...

KIČIĆ: Naravno, nećemo im davati prostora čak i u priči o pozorištu.

NN: S druge strane, da li pozorišni radnici van medija na ovim prostorima imaju kvalitetnu saradnju između sebe posredstvom festivala, gostujućih predstava i slično?

KIČIĆ: To je veliko zadovoljstvo kada su gostovanja međusobna. Prosto znamo kada se to dešava i ako ne igramo svoje predstave dođemo da podržimo kolege. To je kulturna kolegijalnost i mislim da je kultura jako važna sprega našeg regiona. Uvek je zanimljivo pogledati predstave kolega iz regiona i nadograditi svoju opštu kulturu.

NN: Često gostujete na televiziji, pa pretpostavljam da i Vaše prisustvo tamo utiče da ljudi poslije tih emisija dođu u pozorište...

KIČIĆ: Ja nemam informaciju da li ta medijska popularnost ima veze sa predstavama, pretpostavljam da ima, ali opet smatram da bi to trebalo da se digne na mnogo viši nivo jer je to umetnost koja se dešava iz večeri u veče i prosto ljudi bi trebalo da pričaju o tome, diskutuju. Ali vremena se menjaju. Pozorište se nije promenilo vekovima tako da mora da je dobro.

NN: Mnogi velikani srpskog glumišta su nas napustili u posljednje vrijeme, a posebno veliku prazninu iza sebe ostavio je Nebojša Glogovac. Da li će u dogledno vrijeme toliki gubitak biti nadoknadiv, odnosno šta možemo da očekujemo od mlađe garde glumaca koje odgaja Fakultet dramskih umetnosti i druge obrazovne ustanove?

KIČIĆ: Ti ljudi su nenadoknadivi i ostaće velika praznina iza svakog od njih koji su nas napustili u ovo vreme. To ništa neće nadoknaditi. Naravno, mladi ljudi dolaze, pronalaze sebi prostor shodno svom kvalitetu i radu. Oni će zasigurno osvajati neka nova, dosad neosvojiva prostranstva, ali ono što je dosad osvojeno na vječnoj straži čuvaće Glogovac, Gaga, Bata i svi zasad veliki i znani.

NN: Da li uskoro možemo očekivati Vašu saradnju sa glumcima, pozorišnim i filmskim radnicima iz Republike Srpske?

KIČIĆ: Druga sezona "Senki" bi trebalo da krene sa snimanjem krajem novembra i siguran sam da ćemo imati opet koprodukciju sa Republikom Srpskom, da ćemo raditi sa našim kolegama. To je jedino što sada znam.

NN: Iako je Vlada Republike Srpske sufinansirala film "Turneja" u kojem ste igrali prije 10 godina, film je naišao na oštre kritike ovdašnje javnosti u smislu da su Vojska Republike Srpske i stanovništvo iz RS na razne načine potcijenjeni i izvrnuti ruglu. Da li je ta kritika imala odjeka kod Vas kao aktera filma i ako jeste, da li smatrate da je umjesna?

KIČIĆ: Ja stvarno prvi put posle toliko vremena čujem za tako nešto i ne mogu da verujem.

 

Izvor: nezavisne.com